Hidroizolacija podruma od vode pod pritiskom

KORIŠĆENI MATERIJALI

AQUAMAT Cementni hidroizolacioni premaz

AQUAMAT-ELASTIC Elastični 2-komponentni cementni hidroizolacioni premaz

AQUAFIX Brzovezujući cement za trenutno zaptivanje prodora vode

DUROCRET Polimer-modifikovani, reparaturni, cementni malter

RAPICRET Brzovezujući malter za popravke

ADIPLAST Polimer lateks za višestruko poboljšanje maltera

PLASTIPROOF Plastifikator, tip A – Aditiv za vodonepropusnost armiranogbetona

 

I. PRIRODA PROBLEMA – TEHNIČKI ZAHTEV

Podrumi u zgradama, da bi bili upotrebljivi, zahtevaju veoma efikasnu zaštitu od vlage i vode pod pritiskom. Kada je nivo podzemnih voda u okolnom zemljištu iznad nivoa podrumskog poda, podrum se mora hidroizolovati po modelu vodonepropusne čaše, pošto će konstantno biti izložen hidrostatičkom pritisku.

Takav hidroizolacioni sloj mora da ima sledeće karakteristike:

  • Potpunu vodonepropusnost, čak i ako je izložen visokom hidrostatičkom pritisku.

  • Dugovečnost, pošto bi eventualni kolaps sistema odmah prouzrokovao prodor vode i poplavu, a popravke u tim okolnostima su i komplikovane i skupe.

 

II. REŠENJE

U ovakvim slučajevima se obično preporučuje hidroizolacija sa unutrašnje strane zidova podruma, kako bi se formirala vodonepropusna čaša.

Od primarne važnosti je da svi noseći elementi budu pravilno proračunati kako bi odolevali hidrostatičkom pritisku. Preporučuje se korišćenje cementnog hidroizolacionog premaza AQUAMAT-a, budući da ga je moguće naneti sa unutrašnje strane podrumskih zidova i poda. On se veoma snažno vezuje za podlogu i odoleva kontrapritisku vode.

Dakle, AQUAMAT hidroizolacioni sloj:

  • Formira kontinualnu, čvrstu, zatvorenu i vodonepropusnu čašu unutar cele podrumske prostorije. Može da se primenjuje kako na novim, tako i na starim zgradama kada se pojavi problem prodora vode.

  • Dozvoljava otparavanje, te omogućuje neometano korišćenje podrumske prostorije.

  • Obezbeđuje efikasnu zaštitu, čak i u uslovima jakog hidrrostatičkog pritiska.

  • Veoma je dugovečan, zahvaljujući svom neorganskom sastavu.

Prilikom izgradnje nove zgrade, prilikom izlivanja betonskih nosećih elemenata preporučuje se dodavanje aditiva za vodonepropusnost PLASTIPROOF-a, u količini 0,2-0,5% od težine cementa.

 

III. PRIMENA

Pripremni radovi – izrada privremenog drenažnog bunara

  1. Kopa se drenažni bunar, što je moguće bliže centru podrumskog prostora, i što dublje, kako bi se nivo podzemnih voda spustio ispod kote hidroizolacionih radova.

  2. Voda iz bunara se ispumpava kako bi se održao neophodni niski nivo podzemnih voda.

  3. U temelj se ugrađuje drenažni sloj, postavljanjem prvo geotekstila, a potom i sloja šljunka debljine 2-4 cm.

  4. Predlažemo da se sloj šljunka pokrije sa polietilenskom folijom, kako bi se sprečio prodor sitnog materijala tokom betoniranja temeljne ploče.
    Alternativno, umesto polietilenske folije i posnog betona, možemo da za pokrivanje šljunka koristimo membranu DELTA-MS, preko koje možemo direktno da lijemo betonsku ploču.

  5. Istovremeno, formira se šaht u koji umećemo perforirane (otvori su prečnika 1 cm) betonske cevi prečnika 40-50 cm, okružene slojem šljunka i geotekstila, koji će funkcionisati kao filter koji sprečava prodor spoljnih materijala u šaht.

  6. U slučaju da se radovi izvode na već postojećoj konstrukciji, po postavljanju cevi na njihovo mesto, betonira se u kontinuitetu cela podna površina oko njih. Pre toga mora da se nanese vezivni sloj između starog i novog betona koji pripremamo uz pomoć polimernog lateksa ADIPLAST-a (cement : pesak : ADIPLAST : voda = 1 : 1 : 0,5 : 0,5 zapreminski).

 

Priprema podloge

  1. Na svim postojećim tačkastim prodorima vode otvaraju se rupe konusnog oblika koje se šire nasuprot dotoka vode, i zaptivaju se uz pomoć brzovezujućeg cementa AQUAFIX-a. Vrlo često se dešava da se po zaptivanju jedne rupe pojavljuju novi prodori, jer voda nastoji da pronađe sledeće slabo mesto. Da ne bi smo u nedogled zatvarali rupu po rupu, treba postaviti male odvodne cevi u nekoliko rupa koje smo otvorili, i oko njih izvršiti zaptivanje. Odvodne cevi možemo da spojimo sa drenažnim bunarom i da tako usmerimo vodu koja dotiče.

  2. Sa površine betona treba detaljno očistiti svu zaostalu masnoću, oplatole, trošne delove, prašinu, itd.

  3. Iz šupljina u betonu se takođe čiste svi ostaci nepotrebnih materijala.

  4. Distanceri i žice od oplate se usecaju do dubine od oko 3 cm.

  5. Ukoliko postoji konstruktivna dilatacija, ona se otvara u obliku slova V celom dužinom do dubine od oko 3 cm.

  6. Gore pomenute površine se dobro pokvase i na njih se nanosi polimer modifikovani cementni malter DUROCRET, ili cementni malter sa dodatkom polimernog lateksa ADIPLAST-a. Ako je neophodan brzi postupak, može da se koristi brzovezujući malter za popravke RAPICRET.
    Potošnja DUROCRET-a: 25 kg za zapunjavanje površine od 30-40m2 (indikativna potošnja na uobičajenoj betonskoj zidnoj površini).

  7. Dodirne linije poda i vertikalnih površina se takođe kvase i obrađuju se celom svojom dužinom sa polimer modifikovanim cementnim malterom DUROCRET-om, ili cementnim malterom sa dodatkom polimernog lateksa ADIPLAST-a. (Formira se truoglasti holker sa stranicama od oko 5-6cm). Ako je neophodan brzi postupak, može da se koristi brzovezujući malter za popravke RAPICRET.
    Potrošnja DUROCRET-a: 1,9-2,7 kg/m holkera.

  8. Cela površina se dobro pokvasi, ali bez akumulacije vode.

 

Nanošenje AQUAMAT-a

  1. Sadržaj jedne vreće od 25 kg AQUAMAT-a se postepeno dodaje u 8,25 kg vode uz stalno mešanje, dok se ne formira jednolična pasta pogodna za nanošenje četkom. Može da se koristi mikser sa niskim brojem obrtaja (300 rpm).

  2. 3-4 sloja AQUAMAT-a se nanose na unutarnje zidove, a potom i na podrumski pod. AQUAMAT treba da se nanese do visine najmanje 50 cm iznad nivoa podzemne vode. Svaki pojedinačni sloj treba da se osuši pre nanošenja sledećeg. Kako bi se izbeglo pucanje membrane, ni jedan od slojeva ne sme da bude deblji od 1 mm.
    Potrošnja: 3-4 kg/m2 ukupno.

  3. Na površinama koje imaju sitnije pukotine zbog ekspanzija i kontrakcija podloge, na konstrukcionim dilatacijama, kao i na mestima gde se cevi ili drugi metalni elementi dodiruju sa betonom, preporučuje se korišćenje elastičnog zaptivnog premaza AQUAMAT-ELASTIC-a.

 

Završetak – formiranje drenažnog šahta

Kada su u potpunosti naneseni svi hidroizolacioni slojevi, prestaje potreba za daljim ispumpavanjem vode; zbog toga nam drenažni šaht nije više potreban. Ipak, preporučuje se da se šaht zadrži, kako bi se omogućile kasnije intervencije ako dođe do proboja hidroizolacionog sistema (na primer, tokom naknadnih električarskih, mašinskih ili vodoinstalaterskih radova).

U tom slučaju, ako smo zadržali šaht, možemo po potrebi da ispumpavamo vodu i brzo smanjimo nivo okolnih podzemnih voda, te na taj način sprečimo plavljenje prostorija i oštećenja opreme koja je tamo montirana.

Šaht treba da bude izdignut iz betonske ploče do visine najvišeg zapaženog nivoa podzemnih voda, plus sigurnosna margina od bar 50 cm, jer, po principu spojenih sudova, kad prekinemo ispumpavanje, nivo vode u šahtu će se izjednačiti sa nivoom okolnih podzemnih voda.

Radi finalizacije drenažnog šahta, treba da obavimo sledeće radove:

  1. Dodajemo neophodni broj betonskih elemenata dok ne dosegnemo željenu visinu. Elemente međusobno spajamo cementnim malterom sa dodatkom polimernog lateksa ADIPLAST-om.

  2. Spoj podne betonske ploče sa donjom ivicom šahta treba obraditi polimer modifikovanim cementnim malterom DUROCRET-om, ili cementnim malterom sa dodatkom polimernog lateksa ADIPLAST-om. (Formira se truoglasti holker sa stranicama od oko 5-6 cm).

  3. Podna hidroizolacija se nastavlja, takođe u 3-4 sloja AQUAMAT-om, po celoj spoljnoj površini šahta, sve do vrha. Svaki pojedinačni sloj treba da se osuši pre nanošenja sledećeg.

  4. Tri dana po nanošenju finalnog sloja, kada se AQUAMAT već dovoljno učvrstio, uklanjaju se odvodne cevi koje smo ranije postavili na mesta prodora vode. Na tim mestima tada obavljamo zaptivanje sa AQUAFIX-om i lokalno premazujemo sa AQUAMAT-om.

  5. Preporučuje se da se sa ispumpavanjem nastavi tokom 7 dana po završetku hidroizolacije, da bi mebrana AQUAMAT-a postigla dovoljnu čvrstoću.

  6. Neophodno je da se AQUAMAT membrana na podnoj površini zaštiti cementnom košuljicom ili keramičkim pločicama, kako bi smo je zaštitili od eventualnih mehaničkih oštećenja.

 

IV. NAPOMENE

  • Temperatura tokom primene treba da bude minimum +5oC.

  • Pažljivo proučite upozorenja i uputstva ispisana na ambalaži proizvoda.

 

s4-1

 

 

s4-2

 

 

s4-3